polje makova na kraju šume

-Srpski je divan jezik, vredan je učenja iako je težak.-

Jao dobro. Ako si već tako zapeo naučiću ga. (isplezi se) Onda možemo da pričamo i na srpskom.

-Niko nas neće razumeti.- nakezi se ponosno.

Onda ćemo moći da ogovaramo sve redom iza njihovih leđa - bukvalno. (kaze se) Ali moraš da mi pomogneš, ne mogu sama da ga naučim.

-Pa ne pada mi na pamet sigurno da te ja učim, odvešću te jednoj ženi.-

Kako ti kažeš. (nakezi se i baci pogled na sat) Mogli bi da krenemo, ja sam mrtva gladna.

-Njah, ja čekam mrak, ne planiram hodati po danu u boksericama.-

A da. (nasmeje se) Pošto sam ja mnogo dobra sačekaću sa tobom.

-Ne bre, idi kući da jedeš, izdržaću još.. pet sati.-

(Podigne obrvu) Budimo realni, nećeš izdržati ni dva. Šta god reko nećeš me ubediti da odem. (slegne ramenima i sedne)

-Postaje dosadno ovde.. idemo kući, briga me ako me vide drugi.- skine majicu -Izgledam praktički kao u kupaćim gaćama.-

(Odmakne se malo i odmeri ga) Pa dobro, može da prođe. A i neće te niko videti, kolima sam.

-Zašto mi to odma nisi rekla?- vrisne.

(Slegne ramenima) Predpostavila sam da znaš da sam kolima..

-Znači ja sam hodao kao retard onako bezveze?- stavi ruke na kukove, izgleda kao neko žensko u toj pozi.

(Suzdržava smeh kad ga vidi) Volela bih da imam ogledalo... (gricka usnu) Amm..spavala sam.

Samo je zaobiđe i krene ka pravcu odakle je došao.

(Trči oko njega i smeje se ko neko malo dete) Što si tako smoren?

-I ti bi bila smorena da si u mojoj koži.- frkne.

Kad se kornjača popiški po tebi to je sreća.. ili to beše za ptice? (stignu do kola)

-Za ptice, valjda.- zevne smoreno.

(Prevrne očima) Kako god. Upadaj. (Uđe, upali auto pa se veže)

-Isuse što ti je neuredno auto.- krene da se zaveže, al' mu se zaglavi pojas i odustane.

Nije moj, Xavierov je. Ja vozim isključivo motore. (Gleda nešto) Mislim da nećemo stići ni do pola puta, zaboravila sam da sipam benzin.

-Znači ipak moramo da se vučemo do grada peške?-